GOVORNICI

 

Điovani Alegreti, Centar za društvene nauke, Koimbra Univerzitet

Rodžer Berkotic, Hana Arent centar za politiku i humanističke nauke, Bard koledž

Tami Pogrebinši, WZB centar za društvene nauke u Berlinu 

Florian Biber, Centar za studije Jugoistočne Evrope, Univerzitet u Gracu 

Stefania Ravaci, Departman za kulturu, politiku i društvo, Univerzitet u Turinu 

Irena Fiket, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

 

Zabrinjavajući trend autokratizacije koji se širi svetom poslednjih godina doprineo je najnovijem talasu poziva za participativnu i deliberativnu demokratiju kao rešenje za ovu krizu. Pored toga, preispitivanje liberalne koncepcije demokratije iz perspektive participacije preko glasanja postalo je okosnica rastućih tenzija između tradicionalnog liberalnog razumevanja demokratije i talasa više participativnog i deliberativnog demokratskog razmišljanja. 

 

S jedne strane, društveni pokreti nastavljaju da se bave participativnim demokratskim inovacijama u svom unutrašnjem organizovanju, te šire te ideje kroz institucije. Kao samo-reflektujući delatnici, oni eksperimentišu sa novim idejama demokratije koje mogu postati osnov za predložene promene u demokratskom upravljanju naročito u autokratizovanim društvima. Oni ne samo da transformišu države kroz borbu za promene u javnim politikama, već takođe izražavaju fundamentalnu kritiku konvencionalne politike.

 

S druge strane, sve veći nedostatak interesovanja građana i građanki evropskih društava za učestvovanje u političkom životu kroz tradicionalne instrumente predstavničke demokratije doveo je do ponovne brige Evropske unije i njenih država članica za promociju i podsticanje aktivnog građanstva. Ovo je dovelo je procesa demokratskog inženjeringa koji je inspirisan principima participativne i deliberativne koncepcije demokratije. Demokratsko eksperimentisanje na ovaj način, koji se može primetiti u mnogim zemljama članicama Evropske unije, podstiče promociju i institucionalizaciju demokratskih inovacija (javne debate, susedska veća, građanske porote, kao i participativni budžeti). Trenutno, svedoci smo i inicijative institucija Evropske unije da „oživi demokratiju“ na nivou Evropske unije kroz participativne inovacije koje su proizišle iz konferencije o budućnosti Evrope koja je održana 2021. godine u Strazburgu. 

 

Brzina i obim ovih razvoja poziva na dublje razumevanje unutrašnje dinamike u oba smera –odozgo i odozdo – demokratskog eksperimentisanja, njihovog društvenog i političkog uticaja, kako kao pojedinačne studije slučaja tako i kao deo ciklusa mobilizacije društvenih pokreta i institucionalnog eksperimentisanja u regionu Zapadnog Balkana i u Evropi. 

 

Imajući ovo u vidu, cilj ove konferencije jeste da ojača dijalog između konceptualnih perspektiva, pristupa i polja koji se tiču deliberativnih i participativnih oblika demokratskih inovacija. 

Programski odbor

 

Irena Fiket, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, predsedavajuća

Tami Pogrebinši, WZB centar za društvene nauke u Berlinu 

Rodžer Berkotic, Hana Arent centar za politiku i humanističke nauke, Bard koledž 

Florian Biber, Centar za Jugoistočnu Evropu, Univerzitet u Gracu 

Stefania Ravaci, Univerzitet u Turinu 

Nenad Markovikj, Pravni fakultet Justinijan I, Univerzitet Sv. Ćirilo i Metodije u Skoplju

Valida Repovac Nikšić, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Sarajevu 

Marko Savković, Beogradski fond za političku izuzetnost 

Gazela Pudar Draško, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Čedomir Markov, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

 

Organizacija konferencije

Konferenciju organizuje Laboratorija za aktivno građanstvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Konferencija se organizuje u okviru projekta Žan Mone mreže “Aktivno građanstvo na Zapadnom Balkanu: promovisanje i unapređivanje inovativne demokratske prakse na Zapadnom Balkanu”, kofinansiranom od strane Erasmus+ programa Evropske unije. 

 

Program konferencije.

Pratite konferenciju online na našoj Facebook stranici – „Institut za filozofiju i društvenu teoriju“