Treći događaj projekta bila je dvodnevna radionica, koja je održana u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, Austrija. Događaj je bio fokusiran na demokratske inovacije u Evropi i bazične inicijative na Zapadnom Balkanu. Sastojao se od tri javne otvorene i dve zatvorene sednice. Prvo otvoreno zasedanje bilo je posvećeno demokratskim inovacijama u Evropi, a gosti su bili predavači Barbara Kieslinger, Corina Stratulat i Baldvin Thor Bergsson sa prilozima o „Građanskoj nauci“, „Konsultacijama evropskih građana“ i „Ustavnom eksperimentu na Islandu“. Ova sesija je završena diskusijom o njihovim efektima u Zapadnoj Evropi i mogućim implikacijama i primenama na Zapadnom Balkanu.
Druga i treća otvorena sednica sastojala se od okruglog stola sa partnerima projekta i četiri stručnjaka za bazične inicijative na Zapadnom Balkanu. Lura Pollozhani prezentovala je društvene pokrete u Severnoj Makedoniji, a Armin Amidžić se osvrnuo na aktivizam građana u slučaju grada Bihaća. Boris Jokić govorio je o odnosima između reforme kurikuluma i društvenih pokreta u Hrvatskoj, a Chiara Milan predstavljala je prava gradskih grupa i inicijativa u Sarajevu.
Diskusija drugog dana bila je fokusirana na društvene pokrete i građanski aktivizam na Zapadnom Balkanu, metode inovacija i mobilizacije, transformaciju građanskog aktivizma prema političkoj posvećenosti, kao i na interne prakse novih drštvenih pokreta. Valida Repovac-Nikišić (Univerzitet u Sarajevu) prezentovala je na temu bazičnih inicijativama u Bosni i Hercegovini. Irena Fiket, Gazela Pudar Draško i Jelena Vasiljević (Univerzitet u Beogradu) govorile su o praksi interne organizacije društvenih pokreta u Srbiji.
Tri glavne sesije su bile otvorene za javnost, a prisustvovali su im istraživači, uključujući doktorante, gostujuće studente kao i istraživačko osoblje Univerziteta, posebno Centra za studije Jugoistočne Evrope. Za okruglim stolom je usledila i javna rasprava, koja je na kraju bila usredsređena na dva centralna pitanja – kako društveni pokreti mogu uključiti neuključene građane u procese i eksperimentisanje sa institucionalnim deliberativnim procesima koji bi se mogli razviti.